Kuma

Ja mogu da potpišem da je on poludeo, ali možda je to i tipično za muškarca u mladim tridesetim godinama. Pa šta, ni ja nikada neću roditi dete, nemam vremena, nemam osećaja, nemam razumevanja za to, što ne znači da ne volim da vaspitavam i učim neko malo, nepoznato, najgotivnije biće. Sada je seks najbitniji u mojoj glavi, u tvojoj glavi, više zaista ne razmišljamo mnogo o tome s kim kako, thank god, kao da proživljavamo novi klabing, treći klabing u mom životu, možda baš zato i nemam vremena za kola auto porodicu stan zemljište sranje.

Odluka za razvrat kao neosporni poriv pala je još davno, kada smo kao klinci, sa 12 godina, sušili koru od banane i pušili je, po starom dobrom receptu iz knjiga o drogama, laksativ, underground, o ne!, bila je to samo moja greška!

Danas ne osuđujem, a nisam ni tada, svako tvoje maloumno ponašanje, samo te se ponekad setim, onoliko koliko sebi dozvolim, jer si prekrižen, zaboravljen, nepostojeći, ne znam, imam praznu viziju kada pokušam da zamislim tvoje ime.

Kuma je dobro, odlično vozi, nedavno je K. izbacila iz auta u punoj brzini, kaže – nerviraju je narkomani, poptuno je u pravu.